Projekat: ENERGETSKA POLITIKA ZA ZAŠTITU KLIME

Projekat:  ENERGETSKA POLITIKA ZA ZAŠTITU KLIME

Format aktivnosti: sastanci; konferencija

Vremenski period: 10 mjeseci

Trajanje projekta: februar– novembar 2018.

Implementator: Centar za ekologiju i energiju

Centar za ekologiju i energiju u kooperaciji sa Fondacijom Heinrich Boll Bosna i Hercegovina je realizirao projekt „Energetska politika za zaštitu klime“. U okviru Projekta je nastavljena uspostavljena saradnja sa općinama FBiH, RS i Brčko Distrikta, predstavnicima škola, firmi i medija u Bijeljini, Brčkom, Doboju i Zenici. Formirane su Fokus grupe i građani 4 grada upoznati sa sadržajem i nedostacima trenutne Energetske strategije BiH/“Okvirna strategija za period do 2035.godine“, inicirano je donošenje izmjena i dopuna u kojim su zastupljene mjere EE, OIE i zaštita energetski siromašnih domaćinstva. U četiri grada BiH su održani sastanci Fokus grupe. Osmišljenom medijskom promocijom smo informirali stanovništvo o važnosti Energetske strategije, mjerama, smanjenja energetskog siromaštva i građanskim inicijativama.

SASTANCI EKSPERTNOG TIMA I FOKUS GRUPA U 4 GRADA BiH

Ekspertni tim je na sastancima sa predstavnicima Fokus grupa u 4 grada BiH inicirao društvene i političke promjene u oblasti energije, klimatskih promjena i zagađenja zraka. Predstavnici Fokus grupa iz četiri grada BiH su prezentirali trenutnu situaciju i mogućnosti vezane za energetsku efikasnost u njihovim gradovima. Na sastanku su zajednički donešeni zaključci, koji su proizašli iz prezentacija, obraćanja i diskusije učesnika na sastanku Fokus grupe.

KONFERENCIJA_ „PRILIKE I IZAZOVI ENERGETSKE TRANZICIJE“

Konferencija je realizirana u kooperaciji sa Fondacijom Heinrich Böll i uz podršku EU, u okviru projekata: “Energetska politika za zaštitu klime“ i “OCD kao ravnopravni partneri u nadgledanju javnih finansija.“ U radu konferencije je učestvovalo 50 predstavnika lokalne i entitetske administracije, nevladinih organizacija, eksperata iz oblasti energetike i ekologije kao i predstavnici akademske zajednice i malih i srednjih preduzeća.

Sumirajući razmjenu ideja, iskustava i prijedloga iznesenih na radionicama i konferenciji izvedeni su sljedeći Zaključci i Prijedlozi.

Zaključci

1.Iako predstavici lokalnih zajednica nisu učestvovali, niti su bili konsultovani prilikom izrade Strategije učesnici radionica su iskazali poseban interes da se lokalni akteri uključe u realizaciju zaključaka iz iste koji se odnose na lokalni nivo. Konstatovano je da u tom smjeru lokalne zajednice treba da pripreme odgovarajuće dugoročne strategije i kratkoročne planove sa ciljem koordinirane realizacije postavljenih ciljeva u Strategiji, a posebno u sljedećim sektorima:

  • Unaprjeđenje energijske efikasnosti, sa fokusom na zgradarstvo i na efikasne sisteme grijanja prostora,
  • Modernizacija sistema centralizovanog daljinskog grijanja, uključujući tehnologije efikasne kogeneracije,
  • Izgradnja obnovljivih izvora energije na lokalnom nivou sa fokusom na: solarne termalne i fotonaponske sisteme, tehnologije korištenja geotermalne energije, energijski efikasno korištenje biomase za grijanje i proizvodnju električne energije,
  • Poboljšanje kvaliteta okoliša, a posebno zraka i smanjenjem zagađenja okoliša iz sektora energetike.

2 Pojedine lokalne zajednice su iskazale spremnost da svoje SEAP programe nadograde uključujući mjere smanjenja uticaja na klimatske promjene, odnosno da izrade tzv. SECAP planove i kratkoročne programe.

3.Pošto je za realizaciju programa i projekata energetske tranzicije potrebno osigurati značajna finansijska sredstva zaključeno je da je neophodno da se u BiH uspostave mehanizmi sistematičnog i dogoročno održivog načina prikupljanja sredstava, koristeći najbolje prakse iz Evropske Unije (EU), kao što su: obligacione šeme, ciljano usmjerene akcize, sredstva koja bi se prikupljala od velikih emitera stakleničkih (GHG) gasova i sl.

4.Predstavnici lokalnih zajednica su ukazali i na potrebu izdvajanja namjenskih finansijskih sredstava iz lokalnih budžeta za realizaciju pomenutih projekata. Takođe je istaknuto da je neophodno dograditi zakonsku regulativu sa ciljem omogućavanja značajnijeg angažovanja privatnih sredstava, uključujući i građana, za (su)finansiranje pomenutih projekata (npr. formiranje namjenskih kreditno-garantnih fondova, podrška projektima „građanske“ energije i javno-privatnog partnerstva kao i stvaranje zakonskog okruženja za efikasno djelovanje ESCO kompanija).

5.Pojedine loklane zajednice (npr. Zenica) su istakle neophodnost da se u realizaciji procesa energetske tranzicije uvažavaju ekonomske i socijalne posljedice provođenja dekarbonizacije energetskog sektora, posebno u lokalnim zajednicama čija ekonomija trenutno značajno zavisi od proizvodnje i korištenja uglja. Dakle, podcrtali su potrebu da proces tranzicije prate i odgovarajući programi restrukturiranja ekonomija ovih sredina (tzv. programi „pravične“ tranzicije).

  1. Učesnici radionica su ukazali na neophodnost uključivanja lokalnih aktera u procese izrade strateških dokumenata u BiH:
  • Inoviranih nacionalno definisanih ciljeva (NDC) u sklopu implementacije Pariškog sporazuma o klimi,
  • Dugoročne klimatske strategije (strategije nisko-ugljičnog razvoja),
  • Integriranog energetskog i klimatskog plana (iNECP), koji je potrebno izraditi na osnovu preuzetih obaveza unutar Energetske Zajednice.

Prijedlozi

1.Polazeći od značaja učešća lokalnih zajednica, na čijoj se teritoriji procentualno koristi najviše energije u BiH kao i njihove bolje osposobljenosti za realizaciju ciljeva Strategije na lokalnom nivou predlaže se da se u planu realizacije navedenih strateških dokumenata inicira uspostavljanje mehanizma koordinacije planiranja i implementacije projekata energetske tranzicije na lokalnom nivou. Odgovarajuću organizacionu strukturu je moguće uspostaviti npr. u saradnji sa asocijacijama opština i gradova u FBiH i RS.

2.Ucilju izrade kvalitetnih lokalnih strategija i kratkoročnih i dugoročnih planova predlaže se nadležnim ministarstvima da prema međunarodnim razvojnim agencijama iniciraju projekte tehničke podrške izradi navedenih dokumenata, a lokalnim akterima da krenu u izradu i realizaciju ovih dokumenata.

3.Predlaže se da se u BiH zakonodavstvu definišu mehanizmi za dugoročno održivo, namjensko prikupljanje sredstava za realizaciju projekata energetske tranzicije na loklanom nivou u vidu: obligacionih šema ili namjenskih doprinosa na pojedine energente za realizaciju projekata povećanja energijske efikasnosti na lokalnom nivou ili „poreza“ za emisije GHG najvećih emitera. Pri tome je potrebno da prilikom odabira projekata prednost imaju oni koji imaju osigurano sufinansiranje sa lokalnog nivoa (npr. iz budžeta).

4.Predlaže se da nadležna ministarstva iniciraju aktivnosti na pripremi programa restrukturiranja ekonomija lokalnih zajednica koje značajno zavise od eksploatacije i korištenja uglja, u okviru koncepta „pravične“ tranzicije. Poželjno je takođe da se potiče uključivanje lokalnih aktera u EU platformu „Coal Regions in Transition“.

5.Predlaže se da se u BiH zakonodavstvo ugrade odredbe koje su usklađene sa EU acqui communautaire a koje omogućavaju:

  • Realizaciju projekata građanske energije,
  • Efikasno priključenje „prosumers“ na lokalnom nivou,
  • Iniciranje uspostavljanja ESCO kompanija.

6. Predlaže se značajnije uključivanje predstavnika lokalnih zajednica (lokalne administracije, NVO i MSP) u izradu planskih strateških dokumenata (NDC, NECP i Strategija nisko-karbonskog razvoja).