Smanjimo, reciklirajmo, hodajmo, mijenjajmo se... Zajedno možemo sve! - Reduzieren wir, recyclen wir, bewegen wir uns, verändern wir uns... Zusammen können wir alles! - Let's use less, recycle, be efficient, change our habits... Together we can do it all!









Projektima EE i OIE
do pozitivnih klimatskih promjena


Zakon o zaštiti akumulacija Modrac
 
Start-up energy+housing

Energetska savjetovališta
 u Tuzli i Sarajevu


Odgovorno upravljanje
 medicinskim otpadom


Partnerstvo za više
okolišne standarde u BiH

UNDP natječaj: “Obnovljivi izvori energije”

The UNDP Renewable Energy Challenge


webaward.me BiH2010


Od učešća javnosti
do održivog razvoja




 
 
Prečistite otpadne vode
po sistemu BiCon

Partneri



www.bicon-ag.ch

Prijatelji




www.metron.ch



www.seecon.ch


www.poslodavcitk.com


www.boell.ba

www.aarhus.ba

www.zv.hr

www.bellsmovement.org


www.envforum.eu

www.ekologija.rs


www.mojaenergija.hr

http://nep.vitra.si

www.biologija.com.hr

www-pz.hodbina.ba

www.zelenaneretva.ba


www.greenpeace.com

www.udruzenje.bistrobih.ba
www.bistrobih.ba

www.ekotim.net

www.agree.net

www.Tuzla-x.com

www.komunalactz.com.ba

www.ekokuce.com

www.bhreportet.ba

www.tuzlarije.net

Proces kompostiranja

 
 
Prikupljanje biootpada

Proces kompostiranja počinjemo odvojenim prikupljanjem biootpada. U kućnom otpadu biootpad ima težinski udjel oko 30-40%. Dakle, kompostiranjem se za jednu trećinu smanjuje kućni otpad.

Prvi korak je da u kući imamo još jednu kantu u koju ćemo odlagati organski otpad koji će poslije završtiti u komposteru.

Prikupljeni otpad bi bilo poželjno usitniti na što manje komade, najbolje na dužinu palca. Tako će se različite materije bolje izmješati, a istovremeno se povećava površina koja se razgrađuje. Na taj način je omogućen lakši pristup mikro-organizmima i brža prerada biootpada u humus.

Slikovno ćemo predstaviti potrebna uputstva o procesu kompostiranja kako bismo se svi mogli uključiti.

Priprema prostora za kompostiranje

Mjesto za kompostiranje, tj. komposter izaberemo negdje u dvorištu ili vrtu gdje je podesno radi pražnjenja otpada iz kuhinje.

Komposter može biti različitog oblika i od različitih materijala: drveta, metala, cigle...
 

Komposter od drveta i žičani

Kod izrade kompostera bitno je obezbijediti prozračnost, zbog čega se na komposteru ostavljaju šupljine od nekoliko (1-3) centimetara tako da ne bi ispadao sadržaj iz komposta.

ldealne dimenzije kompostera su 80x80x80, ali one nisu strogo propisane tako da mogu biti i manje i veće.

Poželjno je da komposter bude postavljen na tlo, jer biootpad koji se nalazi u komposteru treba da bude u kontaktu sa zemljom, zbog prirodnih procesa koji se dešavaju u njemu, kao i protoka vlage. Treba voditi računa da prostor za kompostiranje bude osiguran od vjetra i postavljen u polusjeni.

Kada je komposter postavljen, potrebno ga je napuniti sa 15-20 cm strukturnog materijala: grančica, lišća, sijena, slame...

Punjenje kompostera


Komposter se puni različitim biootpadom. Svaki kompost je različitog sastava i kvaliteta.
Kvalitet i sastav komposta zavisi od otpada koji se kompostira, a koji može biti:
a) Organski otpad iz kuhinje
  • ostaci voća i povrća
  • kora voća i povrća
  • talog kafe
  • vrećice čaja
  • ostaci hljeba i peciva
  • uvelo cvijeće i zemlja iz saksije za cvijeće
b) Strukturni materijal
  • trava, lišće i grmlje
  • ostaci obrezivanja ograde
  • opalo voće
  • slama i sijeno
  • piljevina, iverje i drveće...
c) Ostali otpad
  • papirne maramice
  • salvete i ručnici
  • manje količine papira bez boje
  • pepeo od izgaranja drveta (ali nikako od izgaranja uglja, uključujući i drveni ugalj)
  • papirne kutije za jaja
  • Ijuske od jaja
  • kamena prašina...
Kompostirati se može i sav ostali nenabrojani biljni otpad iz kuhinje ili vrta, praktično sve što raste, ako ne postoje razlozi protiv.

Otpad koji se ne stavlja u kompost
 

U kompost ne treba stavljati novinski papir i časopisi u boji, plastika, metal, staklo, lijekovi, vrećice iz usisivača za prašinu, papirne pelene, pepeo od uglja, izmet pasa i mačaka, kosti, meso, masnoće, jela od mesa i ribe, osjemenjeni korov, jako bolesne biljke, lišće oraha, drvo koje je bilo bojeno ili lakirano, biootpad koji je bio u dodiru sa naftom, benzinom, uljanim i zaštitnim bojama, pesticidima...

Broj posjeta: 434.844
Danas: 276

Pratite nas na facebook-u




Povećaj mapu »


Podržavate li pokretanje inicijative za izmjenu i dopunu Zakona o zaštiti akumulacije Modrac ?
  « prethodne ankete


Odvajanjem starog papira i plastike za recikiranje smanjićemo ukupne količine otpada za 40-50%. detaljnije
svi savjeti »



Flag Counter