Smanjimo, reciklirajmo, hodajmo, mijenjajmo se... Zajedno možemo sve! - Reduzieren wir, recyclen wir, bewegen wir uns, verändern wir uns... Zusammen können wir alles! - Let's use less, recycle, be efficient, change our habits... Together we can do it all!









Projektima EE i OIE
do pozitivnih klimatskih promjena


Zakon o zaštiti akumulacija Modrac
 
Start-up energy+housing

Energetska savjetovališta
 u Tuzli i Sarajevu


Odgovorno upravljanje
 medicinskim otpadom


Partnerstvo za više
okolišne standarde u BiH

UNDP natječaj: “Obnovljivi izvori energije”

The UNDP Renewable Energy Challenge


webaward.me BiH2010


Od učešća javnosti
do održivog razvoja




 
 
Prečistite otpadne vode
po sistemu BiCon

Partneri



www.bicon-ag.ch

Prijatelji




www.metron.ch



www.seecon.ch


www.poslodavcitk.com


www.boell.ba

www.aarhus.ba

www.zv.hr

www.bellsmovement.org


www.envforum.eu

www.ekologija.rs


www.mojaenergija.hr

http://nep.vitra.si

www.biologija.com.hr

www-pz.hodbina.ba

www.zelenaneretva.ba


www.greenpeace.com

www.udruzenje.bistrobih.ba
www.bistrobih.ba

www.ekotim.net

www.agree.net

www.Tuzla-x.com

www.komunalactz.com.ba

www.ekokuce.com

www.bhreportet.ba

www.tuzlarije.net

Podaci za Ginisovu knjigu rekorda! Koliko su (ne)efikasni naši rudnici i ima li izlaza?, 31/01/2015
 

Nije nam namjera da se bavimo tehno-ekonomskim analizama stanja u rudarstvu BiH, jer niti imamo sredstva niti vremena za to. Odavno je vrijeme bilo da to rudnici naprave sami (a da li su!) ili je to za njih uradila Elektroprivreda BiH (onaj njen komadić iz Federacije), a sve podatke koje vam prezentiramo skinuli smo sa njihove oficijelne stranice (www.elektroprivreda.ba/stranica/koncern-epbih).

Neko će reći da nam je analiza jednostrana i nekompetentna i to stoji. Prosta je, ali ljudski razumljiva i nastala zbog nebrige onih koji bi morali bar malo da se bave nama običnim malim ljudima, koji trpe posljedice njihovih megalomanskih projekata i ekoloških promašaja. Ali zaboga svi znamo računati i tu nema greške, a imamo i digitron ako zatreba. Uostalom do sličnu rezultata su došli i drugi (EPBiH).

Poredili smo dostupne rezultate za naše rudnike sa identičnim rezultatima za slične rudnike u EU, u ovom slučaju u Poljskoj. Ako niste znali u najvećem broju država zapadne Evrope niti se ugalj kopa niti je dozvoljeno njegovo spaljivanje iz bilo kojeg razloga. Sve se može naći na net-u.

Mi smo poredili godišnje količine iskopanog uglja u BiH sa ukupnim brojem zaposlenika i računali približnu prosječnu količinu iskopanog uglja po jednom zaposlenom. I evo rezultata.

 

Zavisno društvo Rudnici "Kreka" d.o.o. - Tuzla

Planirana godišnja proizvodnja Rudnika „Kreka“:                     2.645.000 tona
Ukupan broj zaposlenih:                                                        3.552 

Približna godišnja prosječna količina tona/radniku:                 745

 

Zavisno društvo Rudnik mrkog uglja ¨Kakanj¨ d.o.o. - Kakanj

Postojeći kapaciteti omogućavaju godiđšnju proizvodnju od:       1.200.000 tona
Ukupan broj zaposlenih:                                                          1.974  

Približna godišnja prosječna količina tona/radniku:                     608

 

Zavisno društvo Rudnik mrkog uglja ¨Zenica¨ d.o.o. – Zenica

Projektirani kapaciteti i planirani obim proizvodnje za:                  428.800 tona

Ukupan broj zaposlenih:                                                   1.552                          

Približna godišnja prosječna količina tona/radniku:                 276

 

Zavisno društvo Rudnik mrkog uglja ¨Breza¨ d.o.o. – Breza

Prosječna godišnja proizvodnja:                                          450.000 tona 
Ukupan broj zaposlenih:                                                      1.252              

Približna godišnja prosječna količina tona/radniku:                 360

 

Zavisno društvo Rudnik mrkog uglja ¨Đurđevik¨ d.o.o. - Đurđevik

Ukupna godišnja proizvodnja mrkog uglja:                          600.000 tona
Ukupan broj zaposlenih:                                                   1.057                          

Približna godišnja prosječna količina tona/radniku:              568

 

Zavisno društvo Rudnik mrkog uglja ¨Abih Lolić¨ d.o.o. - Travnik - Bila

Prosječna godišnja prizvodnja mrkog uglja:                            100.000 tona
Ukupan broj zaposlenih:                                                       276

Približna godišnja prosječna količina tona/radniku:                 362

 

RMU “Banovići” d.d. Banovići

Proizvodi separisani ugalj u količinama preko:                       1.500.000 tona

Rudnik trenutno upošljava radnika:                                        2798

Približna godišnja prosječna količina tona/radniku:                 563

 I listi ovdje nije kraj ali su dobijeni rezultati još porazniji.

 

Rudnici lignita u Poljskoj (podaci za sve rudnike zbirno, www.ppwb.org.pl/wb/86/7.php)

Godine 2001 ukupan broj zaposlenih u svim rudnicima:          24.020

Približna godišnja prosječna količina tona/radniku:                 2.500

Godine 2012 ukupan broj zaposlenih u svim rudnicima:         15.156

Približna godišnja prosječna količina tona/radniku:                 4.236

Godine 2013 ukupan broj zaposlenih u svim rudnicima           13.598

Približna godišnja prosječna količina tona/radniku:                 4.800

To je povećana produktivnost od 92% u toku 12 godina. Može se pročitati lijepo kakao su do toga došli. Vizija, sistemsko planiranje, investicije, moderniziranje, smanjenje broja zaposlenih (ne i nezaposlenih na birou rada jer svi su dobili drugu šansu).

I sad ti vidi kakva nas to Evropa čeka. Prosječno oko 7 puta više iskopa poljski u odnosu na našeg rudara.  Poljska država planira i podržava sa svih aspekata restituciju i modernizaciju. Crpi maksimalno EU fondove i zadužuje se u ime rudnika. Ma sve je kao da se dešava na drugoj planeti.

A mi ne tapkamo u mjestu već idemo tri koraka nazad. Povećavamo cijenu električne energije, smanjujemo otkupnu cijenu uglja, zapošljavamo (zna se kako) nepotrebne i podobne u ovom sektoru, položaj rudara je sve nepovoljniji, prepuštamo rudnike maćehinskom odnosu i samovolji energetskih lobija i šta koga briga za štetne emisije, polutante, uticaj na zdravlje ljudi i štete u okolišu.

Vodi li ovaj put do toga da rudnici unište sami sebe, pa da se onda u bescijenje prodaju (opet onim podobnim) i ima li izlaza?

Ako kliknete na slike ili linkove ispod vidjećete odakle mi inspiracija da malo istražujem na ovu temu. Ohrabruje me da ima još savjesti i brige bar ljudi iz nevladinog sektora. Preporučujem da ih pogledate!


Stop prljavoj energiji I


Stop prljavoj energiji II
 

Sejfudin Agić, volonter u Centru za ekologiju i energiju

Poslijednje novosti iz grupe

WWF POVEZUJE LJUDE S PRIRODOM NACIONALNOG PARKA UNA, 01/12/2015
POVODOM SVJETSKOG DANA HRANE, 15/10/2015
Eko-turizam Dinarskog luka pod prijetnjom hidroenergetike, 26/07/2015
Za povlačenje Odluke o gradnji malih hidroelektrana zaslužni su isključivo građani i organizacije, 25/07/2015
Učimo od komšija: Labin protiv nove termoelektrane, 30/03/2015
Korištenje energetski učinkovitijih uređaja smanjuje i račune

, 25/02/2015
Obnovljivi izvori energije su naša budućnost, 19/01/2015
Pare za sunce, 10/12/2014
“Malim koracima za bolju budućnost”, 21/05/2014
Jezero Starača, 29/04/2014

Broj posjeta: 398.803
Danas: 127

Pratite nas na facebook-u




Povećaj mapu »


Podržavate li pokretanje inicijative za izmjenu i dopunu Zakona o zaštiti akumulacije Modrac ?
  « prethodne ankete


Poboljšanjem toplotno izolacijskih karakteristika zgrade moguće je postići smanjenje ukupnih gubitaka toplote u zgradi za 50-80% prosječno. detaljnije
svi savjeti »



Flag Counter